О књизи: 2016 / „Аеродром Бен Гурион је био пун људи. Туристи препуни великих кофера, пуни наде у сунчано време и диван одмор; мештани, такође са коферима, не мање, а понекад и пунашнијег изгледа, али се никако није могло помешати са првом категоријом – изрази лица, начин говора, па чак и ход били су сувише различити; Граничари, запослени на аеродрому — ови су били без кофера, али са посебно обученим псима, деца су викала, људи су живахно причали на свим могућим језицима света. Пси су ћутали, али су изгледали веома изражајно. Међу свом овом метежу посебно се истицала група без пругастих купаћих костима, али са тако мршавим, усуђујем се рећи, чак и кошер фацама да је било немогуће не запамтити да је, у ствари, био Велики пост. У току нам је било потребно управо ово друго, јер смо летели у Израел заједно са ходочасничком туром. Да будем искрен, то је било једноставно зато што ми се допао манастир Светог Ђорђа, уклесан у стену у веома живописној израелској клисури, и одлучио сам: зашто не бих отишао тамо за Нову годину?..»